Diskusije sa frizerskim ogledalima

Svjetlosno i lijepo je bilo tog dana u frizerskom salonu kada sam odlučila da sasvim malo ošišam vrhove. Kada sam pustila kosu spremna za šišanje bila sam prelijepa, a kad sam skratila kosu osjećala sam se jako ružno. Taj osjećaj mi je bio čudan. Pitala sam se kako je moguće, jer svaki put izlazim s osmijehom i zadovoljna sa svim, pa čak i onim mirisom kada frizeri pospu po kosi i pripreme je za šišanje, koji se prilikom sušenja još više raširi i cijeli dan miriše. Ljepši od sve ijednog šampona. Posumnjala sam u nešto, samo nisam znala u šta tačno. 
I tada sam odlučila pitati frizersko ogledalo šta mi se desilo i ne sumnjajući šta ću sve da otkrijem? U frizerskom su bila četiri velika ogledala. Samo su bili različitih boja, ostalo je sve bilo isto. U stvari ja sam njih zatekla i otkrila šta je se to sa mnom desilo, a šta se dešava sa svima vama.

– Kako to da ja nisam sebi ljepša nego što sam bila?

Ogledala: Oh pa Tiky, govoreći ogledalu koji je bio zadužen za mene, zar si zaboravio da je uružniš?

– Da me uružni, čekajte samo malo šta to treba da znači?Ogledala: Money, money, money…. 

– Novac da me uružnite, pa nije mi jasno?

Tiky ogledalima viče na sav glas: Oh šutite, da li ste normalni, pa nemojte da joj govorite, zaboravio sam, jer nije naglasila da želi veliku promijenu na svojoj kosi, samo pedalj vrhova kose.

– A šta i da sam htjela veliku promijenu, kakve vi veze imate s tim?

Ogledala: Mi uružnimo pa proljepšamo kako bi svi bili opčinjeni i stalno dolazili u ovaj frizerski salon.

– Ali zar vam je novac samo važan?

Ogledala: Svakako, jer i mi od toga imamo korist ako uradimo posao kako treba onda nam kupuju razne mirisne parfeme i miluju nas nježnim čarobnim krpama. Masiraju nas i radosno gledaju u nas. Naš posao inače nije samo da se ogledate, već mi imamo čarobni prah koji osobe kada uđu u frizerski salon uružnimo, a kako se frizura polako privodi kraju onda posipamo drugi čarobni prah uljepšavanja i tada osobe budu opsjednute s nama i misle da smo mi eliksir za njihovu ljepotu. A zapravo izgledaju isto, nekad čak i gore, ali da dušu ne griješimo nekad zaista se i mi oduševimo i uopšte ne trebamo da posipamo  čarobni prah uljepšavanja.

– Šta je sa vašom dušom, kako možete da lažete sve te ljude?

Ogledala: Okamenili smo i prihvatili da je naš život takav. Znamo da postoji naših vrsta još mnogo koji žive pošteno i dostojanstveno i nikad ne lažu svoje vlasnike, u stvari oni imaju svoje vlasnike, a mi smo ovdje kao robovi i radimo kako nam se diktira.

A šta se desi poslije nama kada prestane ta čarolija?

Ogledala: Odmah čim operete vašu kosu ta čarolija nestaje i zato stvara ovisnost za frizurama i  frizerskim salonima.

Zašto ne napustite taj posao?

Ogledala: Ne možemo napustiti, ili se razbijemo i umremo na takav način ili pod stare dane nas vlasnici odluče nabaviti nova  i modernija ogledala, a nas prodaju polovno, ili nas ostave u nekim magacinima  ili nas preprodaju nekim ljudima koji prodaju po pijacama i tako nekada se desi da dobijemo i vlasnike  i tada nam dođe period pokajanja i uvijek prikazaujemo pravu sliku osobe. A nekad frizerski saloni bankrotiraju i zatvore se, a tada postanemo vlasnici vlasnika u njihovim kućama i tu smo im za utjehu. Znaju baš nekad da kažu: “Jao ovo ogledalo je iz našeg   frizerskog salona koji je baš bio uspješan, šta mu je se desilo pa smo ga zatvorili…” I tako izgleda život jednog frizerskog ogledala/a i ne smijete nas osuđivati nego dođite ko i sav normalan narod u frizerske salone i malo se obmanjujte da ste ljepši poslije frizure, nego prije sarkastično su  za kraj poručila frizerska ogledala.