Blasfemija kompulzivnog kupovanja u pekarama

Nikad se ne zna ni zašto se kupe tople i mekane kada niko nije gladan ili zašto se ponesu iz kuće u aluminijskoj foliji? Onako služe tu za svaki slučaj, pogotovo kada neko ide na neko putovanje ponese sebi friške tople kifle, a zatim odjednom shvati da nije gladan i onda osobe oko sebe pita: „Hoćeš li kiflu?“ Osoba odgovori da nije gladna i da ne želi, ali se ne odustaje od ubjeđivanja da su preukusne. Kifle na početku budu sretne što su kupljene i razmišljaju s kojim uživanjem će da se pojedu, međutim u ovim trenucima one se jako iznerviraju. Sve im počne vaditi živce, ali isto tako se uplaše za svoju budućnost. Ona tako ukusna i lijepa, a neće je niko pojesti, ma hajde molim te kakvi su ovo ljudi, često se pitaju sve kifle koje su kupljene bez nekog posebnog razloga osim da se ima za svaki slučaj ako neko izgladni. Ali one sigurno ne budu pojedene od osobe koja ih je kupila, a nije imala namjeru odmah da ih pojede. Jednom je se jedna kifla, a sa njom su bile još dvije, odlučila da iskoči iz papirnate vrećice na travu pa šta god da joj se desi. Bila je spremna tu da ubuđavi se. Tu papirnatu vrećicu je držao jedan student koji je čekao voz i nosio je veliki rusak i kao da mu je laknulo što je ispala, pa je odmah ove dvije zamotao u stavio u džep od svog rusaka. Ovu kiflu što je skočila je pojeo jedan pas lutalica, a ove dvije što su ostale zamotane su se skroz suzbile jedna uz drugu, ohladile se i postale neukusne. Student ih je hladnokrvno ostavio u travu  da pojedu golubovi ili mravi.Vjeruje se da je studentu bilo svejedno za njima i da je se na kraju pokajao što ih je kupio. I stvarno su te kifle pojeli golubovi, a kuda ćeš veće sreće već da te pojede golub mislile su kifle sarkastično. Iako su voljele golubove, a još se dugo ljutile na ljudski rod i njihovu svakodnevnu neodlučnost i nezanje koliko zapravo kifli mogu da pojedu. Isto je se tako desilo sa jednom srednjoškolkom. Vraćala je se kući iz škole i osjetila je glad u želudacu, ali čim je kupila kifle odmah je prestala biti gladna. Kuća joj je bila blizu pa ih je nosila. Bilo ih je pet u papirnatoj vrećici  i u jednoj je držala njih, a u drugoj mobilni telefon i slušala muziku. I tako je kiflama svaki čas prijetila opasnost da ne ispadnu na trotoar. Gore-dole, gore-dole, kifle su se više umorile i nekako se dogovorile da se povežu međusobno barem da više ne idu gore-dole, i uspjele su, jedna je skoro izletila skroz, ali na svu sreću ova je druga zahvaljujući ovim trima zaustavila. Srednjoškolka uopšte nije obraćala pažnju na kifle, a ni pomislila šta im prouzrokuje svojim ushićenjem slušanja muzike. Konačno je stigla kući i odmah ih ostavila na sto, a mlađa sestra ih je ugledala i odmah potegnula rukom za njima, ali je bila lijena da napravi korak više i samo je potegnula još jače rukom, ali ih nije uspjela dohvatiti, već su joj te kifle ispale. Kifle kada su vidjele da su došle kući i na sto  opustile su se i odahnule, i tako nisu bile spojene međusobno, pa je ona koja je bila na ivici pada odmah pala na pločice i okliznula se skroz do sudopera, a ove druge su samo napola izletile iz papirnate vrećice. Ove iz papirnate vrećice su bile pojedene nevoljko jer su već bile zdekane, a nikad se ne zna šta je se dogodilo sa ovom kiflom što je izletila iz papirnate vrećice.I ko zna koliko na svijetu još nastrada kifli i ne znajući kako?!