Kada je se pravio novi seoski put valjda je tako doputovao i taj kamenčić koji može jedva stati između dva prsta, ali sa šiljatim rubovima reklo bi se kamenčić vampirić za koji se ne zna koliko godina je bio tu na sredini puta, ali se zna da tu više nije. Ko je za to kriv ne zna se. Da li djevojka, da li čovjek koji je brzo vozio taj automobil ili taj kamenčić?! Sve su prilike da je kriva guma od tog automobila. Jedna djevojka je se vraćala kući i na leđima je nosila crni rusak, a ruka jedna joj je bila zauzeta i nosila je u njoj ceker, druga ruka joj je bila u džepu crnog vunenog kaputa i nije mogla ni naslutiti šta joj je se moglo desiti tog zimskog jutra. Zamišljeno je hodala i automobili su prolazili s vremena na vrijeme, a onda je jedan jako žurno krenuo da se zamišljeno lice jedva dozvalo i sklonilo na kraj puta od tog automobila, ali u trenutku dok je se ona žurno sklonila i automobil je još žurnije išao prema njoj i taj kamenčić koji je toliko dugo bio na sredini ceste je naglom brzinom gume frcnuo pravo u oko ove djevojke. Na svu sreću pa oko ima brz refleks i kada nasluti da nešto ide prema njemu ono zatvori svoje oči na vrijeme i tako je prošlo bez ozlijede. A kamenčić je otišao u travu odbijajući se od očni kapak i bio je jako tužan. Ali djevojka je se na brzinu okrenula da vidi gdje je se to odbio kamen s malim bolom u oku, kao da je na trenutak žignulo od udara koji je bio jak, a kamenčić je vidio da joj se ništa nije desilo i bio je jako sretan zbog toga razmišljajući kako je ta guma od automobila tako neoprezna prije svega i on je mogao završiti gore nego što sad propada u zemlju, nego što se sad živ sahranjuje, ali opet je zahvalio Bogu jer sebi ne bi mogao oprostiti da je se desilo nešto tom prelijepom licu djevojke.
Tekst: Bratislava Terzić
Slika: Konstantin Makovsky
