Uvijek su pousisani i sređeni. Pored lijepih presvlaka imaju i lijepe temelje. Svaki gepek ima rezervnu gumu koju čuva. Preko te gume ide jedan gumena podloga, pa još jedna tanka podloga u obliku toplog tepiha, a onda po volji vlasnika ide i još neka presvlaka. Gepeci su nadmeni i oni upravljaju vlasnikom automobila, ako se njemu nešto ne čuva od supermarketa do kuće, on će sav teret staviti na zadnje sjedalo, a zadnje sjedalo ne može da izdrži teret pa pola prebaci na ljude koji sjede u tom automobilu. I onda zateknete osobe kako drže ščućureni kese u svom automobilčiću, a gepek prazan. Gepeci su jednostavno mudri i ako svog vlasnika mogu da nadmudre to je njihova pobjeda. Parkirani na parkingu, kroz malene otvore samo njima poznate gledaju kada će iz supermarketa da izađu ljudi i odmah počinje da djeluje na onoga ko vozi. I odmah taj vlasnik govori: “Nemojte da đaba otvaram gepek, stavimo na zadnje sjedalo.” Niko se ne protivi i svi kao što je već malo prije spomenuto pristanu na ščućurensot, a ne na komociju u svom automobilu. Ponekad neko kaže: “A zašto ja moram da se patim i držim sve u krilu kad imamo prazana gepek?!” Eh tada se prazni gepek smjehulji i to je njegova radost i tako svaki put. Da je inteligencija potrebna ljudima za preživljavanjem to je svakako. Postoji jedan profesor koji je i svoju najtanju torbicu stavljao u gepek. Otvorao bi pažljivo gepek i šokirao bi se ako ugleda neku mrljicu na staklu od gepeka i u njega bi stavio svoju aktovkicu. Gepeci su sretni samo ako ljudi vežu za automobil kao da je živo biće. Dabome da gepecima to i laska. Vole kada se prema njima ophode fino baš kao što je ta otmjena aktovkica bila. A da li je slučajno to bila kesa makarona i pilava, kečap, pola kile digo germe, kilogram šećera ali u papirnatoj kesi, uh tada bi se ispriječili toj namjeri svim silama. Jer zamisli nekako se otvori kesa pilava i izmrvi se u gepek. Taj gepek se neće očistiti narednih mjesec dana. Jer ljudi to ne rade često. Samo oni profinjeni. a drugi automobilisti imaju prećih proslova osim da čiste svoje gepeke. A i misle gepek si, šta ako se rasuo pilav. Bitno je da nije u kući se rasuo po tepihu , a i to bi bilo lakše pousisat, ovako valja usisivač iznosit u garažu ili napolje, pa produžni kabal, pa da bi se taj pilav rasuti pousisao. Očigledmo puno napora, bolje da stoji pa kad se odveze u autopraonicu neka oni očiste. E tada su gepeci poraženi.Ali jedno treba da se zna, kad osoba koja vozi taj automobil, kaže nemojte da sad otvaram gepek to vas gepeci pokušavaju nadmudriti. Ali i oni se samo brinu za svoje zdravlje. Jer niko nije rođen da tereti, a gepeci su baš namjenjeni za to i niko ih nikad nije pitao da li oni to žele. Sve će se to prevući u gepeku, e pa neće moći misle se milioni gepeka širom svijeta, a oni u kojima se po pola metra drva vozi da se proda poraženo govore: “Doći će i vaš red ne brinite…”
Tekst: Bratislava Terzić
Slika: Guillaume Menuel
