Proslavljena kuća krompira

Sijanje krompira  i trud koji se s proljeća uloži mora da doživi i svoju kontrolu da se vidi na sredini ljeta kako napreduje taj krompir u zemlji.Kada se jednog sunčanog dana odlučiš da obiđeš svoj krompir isključivo da vidiš ima li zlatica po njemu, usput poneseš i trnokop. To je znak da će da se vrši odabir kuće. Mama će reći tati da on iskopa, ali ona će da izabere ciminu. Tata će krenuti da iščupa jednu, a mama će reći, nemoj tu de ovu i tada nastaje jako važan trenutak vađenja cimine, prvo da vidimo koliko je na njoj ostalo krompira prilikom njenog vađenja iz zemlje. Krompiri u zemlji već znaju da su odabrani i imaju veliku tremu pred nastup. Poredaju se hronološki po starini, koji će da ostanu na cimini, a ostali jedva čekaju da izađu iz zemlje. Ostane jedan veliki, pa nekoliko srednjih i onda dosta sičušnih krompirića, a meni mama kaže: „Evo oberi ove što voliš pa ćemo ih večeras ispržiti.“ I ja odvajam u ceker te male krompiriće, dok tata zamahuje trnokom da konačno vidimo pravi ishod kako je krompir rodio. I zamahne jednom, pa drugi put, kad ono izlaze veliki žuti krompiri. Ja povičem oduševljeno: „Ojjjjjjjj!!!“ A mama me odmah ruži: “Reci mašala!!!“ A ja se pravdam kako sam ja to u sebi već pomislila. Onda zaključimo kako smo kupili dobar sjemenski krompir i kako je mladi krompir mašala dobar i da je krupan i da ćemo naći sigurno  oko 300kg. I tako završimo sa jednom kućom, ja poberem krompir i idemo do sljedeće. Sa sljedećom padne taj adrenalin iščekivanja. Ta prva kuća je najveći doživljaj i svake godine svaka kuća krompira mašta da bude istaknuta kao prva kuća na kojoj ćemo da provjerimo koliko je rodio krompir. Sljedeća kuća ne smije da bude iz istog reda, ili ako je iz istog reda, onda treba da bude na vrhu reda, ako je ova bila na početku. I tako nakupimo mi skoro pun ceker krompira, a po vrhu naberemo i krastavica da imamo salatu za večeru sa ovim mladim krompirom zadovoljni što će ova godina biti baš rodna.