Studiozna evidencija privlačnosti principessa

Nedelja je dan kada se ide u šoping, a i ne mora da se ide u šoping. Nedelja je dan kada se cijeli dan prespava, ali ne mora se prespavati. Nedelja je dan kada postoji vjerovatnoća da se zaljubite, ali ne u nekog mladića, već u cipele, ali ne morate se zaljubiti. Ovaj put sam se zaljubila, u cipele. Vidjela sam najljepše cipele na svijetu. Ove su to zaista, ne znam za druge ljude kako doživljavaju cipele,  ali ove su bile najljepše na svijetu. Ravne su, imaju mašnicu na sredini, zlatne boje, sa još zlatnijim šljokicama. Takve cipele nose samo ljudi koji imaju lijep ukus, u stvari ljudi koji imaju novac da ih sebi priušte.

RAZGOVOR S CIPELAMA:

JA: Zlatokosne cipele, drago mi je što vas vidim.

CIPELE: Vaša mašna na glavi je izuzetna, imate baš isti istančani ukus kao i mi. 

JA: Jako ste lijepe, decentne, cijelo ljeto bih vas nosila uz haljine na cvjetiće. Bile bismo sjajan spoj.

CIPELE: Nama bi bilo jako drago da nas nosite, bile bismo pažljive i upozoravale bi vas na svaki malo veći kamenčić, koji bi nam mogao naškoditi.

JA: Ja ću vas sada probati, ali nemojte se ljutiti, ako vas ne kupim, jer moj budžet je jako mali, a Vi ste zaista lijepe cipele, a lijepe cipele nisu nimalo jeftine.

CIPELE: Napokon neko, prvobitno smo bile tužne, jer nas niko nije ni pogledao, a sada nas već hoće neko probati, kada biste nas kupili, baš bi bile sretne.

JA: Da ste samo mogli osjetiti i vidjeti  ovu čaroliju i svjetlost u mom umu, dok sam vas probala, pa Vi ste čarobne cipele? Tako ste udobne, u Vama bih mogla osvojiti svijet.

CIPELE: Da, ali takve smo samo kada nas neko iskreno voli.

JA: Kupit ću Vas, samo da vidim cijenu, nadam se da niste skupe?!

CIPELE: Nažalost, mi jesmo uglađene i lijepe, ali ovdje smo robovi, kako nas postave ove žene u crvenim odorama, mi tako moramo raditi. Inače nam puno puta dođe da pobijegnemo za ženama koje se zaljube u nas, ne samo mi principesne cipele, nego i holivudske cipele, filmske, sudske, školske cipele, nama nije baš jednostavno.  Ako već neko treba da nas nosi, onda neka to bude neko, ko će nas voljeti, brisati nas vlažnom maramicom kada je kišni dan, imati jako lijepe kupke s kojima će nas kupati, kada budemo negdje na putovanaju. Tražimo nekoga ko će nas voljeti. Postoje tako nepažljivi ljudi, koji nemaju osjećaja ni da nas nose, jer u svojim mislima lebde. Tako da , koliko su naši vlasnici odredili, mi toliko koštamo. Nećemo se ljutiti ako nas ne mognete kupiti, ali ćeš nam zauvijek ostati u pamćenju.

JA: Da, imate pravo, vi ste zaista jako skupe cipele, meni se srce cijepa zbog toga što Vas neću moći kupiti, mada vjerovatno će biti sniženje, možda ipak budemo doživotni prijatelji. Šta kažete?

CIPELE: Nadat ćemo se, samo da znate da kada bismo birale kome da pripadnemo, znaš  već koga bismo izabrale?! Samo pričajte nam o haljinama, kakve biste haljine nosili uz naš sjaj?

JA: Ne znam da li bi bilo surovo da vam to govorim, sanjarile biste, a ti snovi bi Vas boljeli, pogotovo, ako bi Vas neko drugi kupio. Meni bi bilo bolno pričati o tome, nadam se da ćete me razumijeti.

CIPELE: Razumijemo.

JA: Gle, sad ću da ostanem s Vama neko vrijeme da se još bolje upoznamo i da Vas zauvijek imam za uspomenu.

CIPELE: Ali samo ukoliko nas još tako s ljubavlju budete gledali, drugačije ne pristajemo i zvat ćemo obezbijeđenje za uznemiravanje, šaljivo su uzviknule.

JA: Dogovoreno! Želim Vam svu sreću svijeta.

Krenula sam naprijed laganim korakom,  kako bi se dugo obazirala. Smješkala im se i pozdravljala. Tako bezazlena situacija, ali samo naizgled bezazlena. Toliko se toga u meni kuhalo. Neke misli su se sudarile, bila sam bijesna. Kako god, nisam ih mogla kupiti. Zaista nisam. Valjda će neko da me razumije.