Torta je bila jako ukusna, a jedna hanuma po imenu Sedžida je posjedila kod druge hanume po imenu Hajra. Ovaj put nije mogla doći sa svojim suprugom, jer je cijelo jutro odmicao otkose trave čovjeku koji mu je kosio čajru kosačicom, odmah je legao da spava i sve su ga kosti zabolile, a sunčanica stvorila ogromnu glavobolju i crvenilo na licu.
Popile su kafu, pojele po komad torte, ispričale se i Sedžida je krenula kući, a ova druga joj je rekla: “Sačekaj da navadim kolača Rašidu, pa kad se probudi neka popije kafu uz ovu moju tortu.” Hajra je uzela veliki bijeli tanjir i pola torte izrezala da imaju i djeca kad dođu s posla da se počaste. I počastili su se. Sedžida je imala sina Azura i kćerku Ismetu, a i Rašid koji je na godišnjem odmoru i slobodno vrijeme iskorištava da radi poslove kod kuće koje ne bi mogao stići uraditi danima kada ide redovno na posao se probudio poluošamućen još uvijek od sunčanice. Svi su sjedili uz oškrinut prozor sunčanog poslijepodnevlja pijući kafu i jedući tortu Hajrinu, a i svoju baklavu. Sedžida je pozvala Hajru obavezno na baklavu, jer prošle godine su orasi dobro rodili i zato ih ove godine ne škrtari, a i stalno je pravi sada kada ih ima hvala Bogu. Nedugo zatim Sedžida je tanjir oprala razmišljajući da pošalje u njemu svoju baklavu Hajri, jer su joj gosti došli možda i na konak i sve su prilike da ona neće stići doći posjediti, a kad bude mogla baklava će se pojesti. Azuru, njenom sinu je se poslije slatke torte zažeđalo i dok je Sedžida brisala tanjir ulijevo odmaknuta od sudopera, ali opet dovoljno blizu njega, on je brzo krenuo prema sudoperu da uzme čašu i povuko je zamišljenu Sedžidu za lakat od ruke u razmišljanju koliko će baklave da stavi u tanjir i da li će da stavi u njega i odreske limuna koji su sočni, a i bit će ljepše dekorisano, i tako nije ga čvrsto držala i bijeli tanjir joj je ispao iz ruke na pločice. Razlupao je se na četiri dijela. Sedžida je bila uplašena zbog njegovog odzvuka i tužna. Azura nije ružila, samo je se zabrinula šta će da kaže Hajri, možda joj je okrnila komplet, a to je za domaćicu najtužnije što joj se može dogoditi. Azur je samo rekao, budi pažljivija uopšte ne preuzimajući krivicu. Možda Azur i nije bio kriv, možda je Sedžida bila kriva što ga čvršće nije držala. Azur ili Sedžida, svejedno je kad je taj tanjir razbijen. Kako će sada ženi na oči, šta da joj kaže, kako da plati taj razbijeni tanjir kojeg je ona možda dobila kad je se prije dvadeset godina udala. Možda je za ovaj tanjir sentimentalno vezana?! Onda je se Sedžida tješila, ma nije, pa taj sigurno čuva u komodi, a ove koristi koje je kupila u kineskoj prodavnici jeftino. Pogledat ću ja ima li u kineskoj prodavnici ovakav servis pa ću kupiti, a njoj još neću govoriti da je se razbio njen tanjir. Čini mi se da je ona njega kupila u kineskoj prodavnici. Azure odmah da si upalio auto, do kada radi kineska prodavnica, vozi me odmah u kinesku prodavnicu. Sve je odveć zatvoreno, a uzgred spremam se za izlazak, odgovorio je Azur svojoj majci. Sedžida će sutra ujutro da pošalje Rašida, ionako mora da plati račun od struje, a i spavao je skoro cijeli dan, prestale su ga kosti, nek učini nešto korisno mislila je se sa nekim tužnim osjećajima u srcu i bijesom što ne može vratiti vrijeme i čvršće držati taj bijeli Hajrin tanjir.
Tekst: Bratislava Terzić
Slika: Merry -Joseph Blondel
