Helikopter pod nogama

Odlučile smo kročiti tom livadom, kao da smo ušle u neku drugu zemlju, kada je sunčano i čini se da nema vjetra, samo uđite u veliku nepokošenu travu, milovat će vas po rukama i opijati svojim dodirima, poželjet ćete plesati, ali i strahovat ćete da vas nešto ne ujede, jer ipak su livade teritorija životinja. Mama i ja morale smo kročiti tom livadom da dođemo do puteljka koji je vodio našoj kući. Trava je skoro bila veća od nas, sunce je bilo jako i nije nam dalo da gledamo u nebo:JA: Ozbiljno i uplašeno pitala sam mamu, a šta ako nas ujede zmija?MAMA: Ne znam, neka ona ujede, ali problem je što nema nigdje seruma. Hajde ja ću prva krenuti, a ti za mnom.JA: Bolje da ja krenem prva, jer ako ti kreneš prva, ona će možda spavati, a ti ćeš je probuditi, taman dok se ona probudi, ja ću proći i postoji vjerovatnoća da će mene ujesti.MAMA: Skini tu košulju sa sebe i ako vidiš zmiju, prekrij je njome i bježi.JA: Ne mogu to uraditi košulji, ona je moja omiljena košulja, ona je dio mene, ova košulja se također boji zmija.MAMA: Dobro, pusti onda neka te ujede.JA: Šta sad kad bi na nas bacili zmiju iz helikoptera.MAMA: Pazi da helikopter nije nama pod nogama.JA: Sjećaš li se kad su iz helikoptera bacili malenog pitona kojeg sam ja ugledala u našoj avliji?MAMA: Onog što sam ga tokmakom slijepila?JA: Baš taj, je li ono zaista bio maleni piton.MAMA: Šta bi drugo bilo, maleno, šareno i vijuga se?JA: Dobro je da ja njega nisam uzela u ruke, nego tebe prvo zvala, možda bi me ujeo.Nastavljamo razgovor, došle smo do sredine i sve smo bliže našem puteljku, ništa nam nije bilo i sretne smo zbog toga. Mada, počele smo umišljati zvuk zvečarki i zamišljati njihov rep, baš kao da vam se nalazi iza leđa, podrhtavate od same pomisli da je ugledate.JA: Iskreno mi odgovori, šta bi ti mama, kada bi mene ujela zmija?MAMA: Jezik pregrizla.JA: Ozbiljno, šta bi ti sad kad bi me ovdje u ovom trenutku  čopila za nogu?MAMA: Ne znam. JA: Razmisli dobro, šta bih ja da tebe ujede? MAMA: Ništa, reci Bože pomozi i neće nas ujesti.
Došle smo do puteljka, uputile smo se prema kući s namjerom da popijemo kafu, a na postojanje zmija smo potpuno zaboravile, do neke nove ili možda te iste livade, dok se ne pokosi ljetna trava za hranu zimi životinjama, koje vole da je grickaju u prohladnim noćima.